Одредница

брѐкта̄ње

стом 1, стр. 265

брѐкта̄ње

бректање

Стална адреса

Лема

бректање

Извор

том 1, стр. 265, редослед 6

  1. 1.а.

    гл. им. од бректати брѐктати, бре̏кће̄м (и брѐктӣм) несврш. а. јако и убрзано дисати, дахтати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — СИман сав цепти и брекће и прелази немирним погледом по свему око себе. Андр. И. lачелник се устрчао уз вагоне ... и брекће као ковачки мијех.
    Неим.
  2. 1.б.

    надимати се, поигравати.

    — Тесан јелек само је на једну ... копчу закопчаван, да су јој прса бректала.
    Станк.
    Дамарају жиле и брексте мишићи. Куш. фиr. Цијело сунце брекће у пуном класу.
    Уј.
  3. 1.в.

    производити јаку буку, хуку, бучати, тутњати; одјекивати.

    — Зује мембране, возови брекћу.
    Сим.
    Негдје у дворишту бректао је мотор аутомобила.
    Бен.
    Равница је бректала од пушчане ватре.
    Јак.
  4. 2.

    брецати (се).

    — Полако, ти мали! осјече се на њ млинар. Ниси ти још стао да заповједаш и да бректиш.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
брѐкта̄ње с гл. им. од бректати. брѐктати, бре̏кће̄м (и брѐктӣм) несврш. 1. а. јако и убрзано дисати, дахтати. — СИман сав цепти и брекће и прелази немирним погледом по свему око себе. Андр. И. lачелник се устрчао уз вагоне ... и брекће као ковачки мијех. Неим. б. надимати се, поигравати. — Тесан јелек само је на једну ... копчу закопчаван, да су јој прса бректала. Станк. Дамарају жиле и брексте мишићи. Куш. фиr. Цијело сунце брекће у пуном класу. Уј. в. производити јаку буку, хуку, бучати, тутњати; одјекивати. — Зује мембране, возови брекћу. Сим. Негдје у дворишту бректао је мотор аутомобила. Бен. Равница је бректала од пушчане ватре. Јак. 2. брецати (се). — Полако, ти мали! осјече се на њ млинар. Ниси ти још стао да заповједаш и да бректиш. Мат.