брѐкта̄ње
бректање
Лема
бректање
Извор
том 1, стр. 265, редослед 6
- 1.а.
гл. им. од бректати брѐктати, бре̏кће̄м (и брѐктӣм) несврш. а. јако и убрзано дисати, дахтати.
— СИман сав цепти и брекће и прелази немирним погледом по свему око себе. Андр. И. lачелник се устрчао уз вагоне ... и брекће као ковачки мијех.
- 1.б.
надимати се, поигравати.
— Тесан јелек само је на једну ... копчу закопчаван, да су јој прса бректала.
Дамарају жиле и брексте мишићи. Куш. фиr. Цијело сунце брекће у пуном класу.
- 1.в.
производити јаку буку, хуку, бучати, тутњати; одјекивати.
— Зује мембране, возови брекћу.
Негдје у дворишту бректао је мотор аутомобила.
Равница је бректала од пушчане ватре.
- 2.
брецати (се).
— Полако, ти мали! осјече се на њ млинар. Ниси ти још стао да заповједаш и да бректиш.
Изворни текст (OCR)
брѐкта̄ње с гл. им. од бректати. брѐктати, бре̏кће̄м (и брѐктӣм) несврш. 1. а. јако и убрзано дисати, дахтати. — СИман сав цепти и брекће и прелази немирним погледом по свему око себе. Андр. И. lачелник се устрчао уз вагоне ... и брекће као ковачки мијех. Неим. б. надимати се, поигравати. — Тесан јелек само је на једну ... копчу закопчаван, да су јој прса бректала. Станк. Дамарају жиле и брексте мишићи. Куш. фиr. Цијело сунце брекће у пуном класу. Уј. в. производити јаку буку, хуку, бучати, тутњати; одјекивати. — Зује мембране, возови брекћу. Сим. Негдје у дворишту бректао је мотор аутомобила. Бен. Равница је бректала од пушчане ватре. Јак. 2. брецати (се). — Полако, ти мали! осјече се на њ млинар. Ниси ти још стао да заповједаш и да бректиш. Мат.