бре̏ме
бреме
Лема
бреме
Извор
том 1, стр. 265, редослед 9
- 1.
(мн. ном. бремѐна, ген бреме́на̄) оно што носи на себи човек или животиња; исп. товар.
— То су дрварице с великим бременима, што силазе низ драгу по завојитим и стрмим стазама.
Витомир ... од шале нажњео добро бреме мухара.
Не бјеше путника који би к њој сврнуо а да јој не донесе бреме поздрава.
- 2.
фиг. терет, тешкоћа, невоља, мука.
— Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.
Ја сам у свему томе посве немоћан ... носећи на себи бреме проклетства.
- 3.
дете у утроби материној.
— Два дана и три ноћи им се мучила породиља, ал се грешница није могла од бремена раставити.
Фразе
бити под бременом, у бремену, носити бреме бити у другом стању; ослободити се бремена, растати се са бременом породити се.
Изворни текст (OCR)
бре̏ме, -ена с (мн. ном. бремѐна, ген. бреме́на̄) 1. оно што носи на себи човек или животиња; исп. товар. — То су дрварице с великим бременима, што силазе низ драгу по завојитим и стрмим стазама. Шимун. Витомир ... од шале нажњео добро бреме мухара. Рад. Д. фиг. Не бјеше путника који би к њој сврнуо а да јој не донесе бреме поздрава. Мат. 2. фиг. терет, тешкоћа, невоља, мука. — Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст. Вес. Ја сам у свему томе посве немоћан ... носећи на себи бреме проклетства. Козарч. 3. дете у утроби материној. — Два дана и три ноћи им се мучила породиља, ал се грешница није могла од бремена раставити. Рад. Д.