бре̏нцати

бренцати

Лема

бренцати

Извор

том 1, стр. 266, редослед 6

—
испрекидано звонити; звечати, зујати.
— С цркве бренцало звоно сипљући у зрак бројне звуков
Кос.
И рада сам да буде јасан и мио, ал све бадава,
— он глас бренца ко̑ разбита тава.
Ивак.
Осинци и пчеле ... зује, а У то зујање упада бренцање пољске мухе златице.
Ћип.

Изворни текст (OCR)

бре̏нцати, -а̄м несврш. испрекидано звонити; звечати, зујати. — С цркве бренцало звоно сипљући у зрак бројне звуков Кос. И рада сам да буде јасан и мио, ал све бадава, — он глас бренца ко̑ разбита тава. Ивак. Осинци и пчеле ... зује, а У то зујање упада бренцање пољске мухе златице. Ћип.