бре̏цати

брецати

Стална адреса

Лема

брецати

Варијанте

бре́цати

Извор

том 1, стр. 266, редослед 34

1.
бренцати.
— Откад се свијет спомиње у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно!
Ћип.
Звоно с торња не баш да звони већ некако чудно бреца, као да га грчевито трза устрашена, очајничка рука.
Шимун.
Кроз страву ноћи пренапету, као звон за погреб, моја мисо̂ бреца.
Уј.
2.
ударати, куцати, бити.
— Осећа како му се стомак тресе и нешто бреца у темену и у слепоочницама. Марк. М. фиr. Живот ... је ... тако бујно брецао да си мислио никад се угасити не може.
Лаз. Л.
3.
брецати се (1).
— Још израна почео је да бреца на људе.
Лал.

Пододреднице

~ се

1. грубо, осорно викати на кога, осецати се. — Отреса се и бреца или само измахује штапом. Цар Е. Дјед се Ловро бреца, до ручка се не да. Вел. 2. трзати се, плашити се. — Ја ћу учинити што ме свјетујеш, премда се некако брецам од тога. Вел. фиг. Народи се брецају из санка. Прер

грубо, осорно викати на кога, осецати се.трзати се, плашити се.

Изворни текст (OCR)

бре̏цати, -а̄м и бре́цати, бре̑ца̄м несврш. 1. бренцати. — Откад се свијет спомиње у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! Ћип. Звоно с торња не баш да звони већ некако чудно бреца, као да га грчевито трза устрашена, очајничка рука. Шимун. фиг. Кроз страву ноћи пренапету, као звон за погреб, моја мисо̂ бреца. Уј. 2. ударати, куцати, бити. — Осећа како му се стомак тресе и нешто бреца у темену и у слепоочницама. Марк. М. фиr. Живот ... је ... тако бујно брецао да си мислио никад се угасити не може. Лаз. Л. 3. брецати се (1). — Још израна почео је да бреца на људе. Лал.