Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бре̏цнути

сврштом 1, стр. 266

бре̏цнути

брецнути

Лема

брецнути

Извор

том 1, стр. 266, редослед 35

  1. —

    одјекнути; осорно викнути.

    — Звонце брецну. Свјетина гиба.
    Март.
    навре на тијесна врата. Ћип. Већ кад брецне бег Султановићу, ваља да се к црној земљи

Пододреднице

~ се

1. в. брецнути. — Ти да ћутиш! — брецну се Белоглави на њеrа. Дав. 2. тргнути се, уплашити се. — И ми се инстинктивно брецнемо и саставимо ноге. Кик. Истресао је то тако нагло да се и Чакиница брецнула. Мих

в. брецнути.тргнути се, уплашити се.
Изворни текст (OCR)
бре̏цнути, -не̄м сврш. одјекнути; осорно викнути. — Звонце брецну. Свјетина навре на тијесна врата. Ћип. Већ кад брецне бег Султановићу, ваља да се к црној земљи гиба. Март.