Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бре̏ша

жтом 1, стр. 267

бре̏ша

бреша

Лема

бреша

Етимологија

French

Извор

том 1, стр. 267, редослед 8

  1. 1.

    пролом, пробој; отвор, рупа.

    — Од уског прореза где је био онај топ зјапила је сада широка бреша као разјапљена чељуст.
    Јак.
    Кад су пробијене бреше монотоније и пукли чови песнички видици, ти песници су за тренутак заостали.
    Михиз
  2. 2.

    в. брешка. Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
бре̏ша2 ж фр. 1. пролом, пробој; отвор, рупа. — Од уског прореза где је био онај топ зјапила је сада широка бреша као разјапљена чељуст. Јак. фиг. Кад су пробијене бреше монотоније и пукли чови песнички видици, ти песници су за тренутак заостали. Михиз. 2. в. брешка. Вук Рј.