бри̑д
брид
Лема
брид
Извор
том 1, стр. 271, редослед 1
- 1.
(лок. бри́ду, мн. бри́дови) а црта, линија у којој се секу две равни, плохе.
— Осим плоха запажамо на кристалу бридове и углове.
б. крајња линија једне површине, руб, ивица.
— Лупао је немилице бридом длана у ребра.
в. оштрица.
— Све ми то засја у слуху ко̂ у виду, са блијеском сунца на ножноме бриду.
Овца .. би опет грло донијела директно на брид ножа.
Стало би вас стењања, да отупите брид моје жеље.
- 2.
гребен.
— .И о брид големи бијела вода пршће.
Изворни текст (OCR)
бри̑д м (лок. бри́ду, мн. бри́дови) 1. а. црта, линија у којој се секу две равни, плохе. — Осим плоха запажамо на кристалу бридове и углове. Тућ. б. крајња линија једне површине, руб, ивица. — Лупао је немилице бридом длана у ребра. Божић. в. оштрица. — Све ми то засја у слуху ко̂ у виду, са блијеском сунца на ножноме бриду. Гор. Овца .. би опет грло донијела директно на брид ножа. Вујач. фиг. Стало би вас стењања, да отупите брид моје жеље. Богд. 2. гребен. — .И о брид големи бијела вода пршће. Уј.