Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

брѝжљив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 271

брѝжљив

брижљив

Лема

брижљив

Извор

том 1, стр. 271, редослед 19

  1. 1.

    који се брине, који води бригу о чему; пажљив, савестан.

    — Старице више нема. Иза зида не чујем више ... брижљивога њеног мрмљања.
    Цес. Д.
    Као брижљиви посматрач ... ја сам имао више него многи други прилике да се познам са стањем наших шума.
    Панч.
  2. 2.

    брижан (1).

    — Ал залуд, залуд
    — одбегоше ми крепећи санци душу брижљиву.
    Јакш. Ђ.
    На днима сакрива брижљиве мисли самоће.
    Уј.
Изворни текст (OCR)
брѝжљив, -а, -о 1. који се брине, који води бригу о чему; пажљив, савестан. — Старице више нема. Иза зида не чујем више ... брижљивога њеног мрмљања. Цес. Д. Као брижљиви посматрач ... ја сам имао више него многи други прилике да се познам са стањем наших шума. Панч. 2. брижан (1). — Ал залуд, залуд — одбегоше ми крепећи санци душу брижљиву. Јакш. Ђ. На днима сакрива брижљиве мисли самоће. Уј.