Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бри̏згати

несврштом 1, стр. 272

бри̏згати

бризгати

Лема

бризгати

Извор

том 1, стр. 272, редослед 5

  1. а.

    нагло избијати, шикљати; врцати.

    — Овце ранке већ теnају јагањцима, молећи их да им олакшају у вименима одакле млијеко бризга.
    БВ 1909
    Цокуле су само бућкале по блату које је бризгало. Бен. фиr. Право је чудо како из главе тога човјека бризгају идеје. Цар
  2. е.

    Е. Смех је из њих куљао, шиштао, шикљао, бризгао на све стране. Андр. И.

    И. — Исти
  3. б.

    нагло надолазити.

    — Свеж, чист и сјајан зрак греје их, па им крв бризга у једре образе.
    Станк.
Изворни текст (OCR)
бри̏згати, -а̄м несврш. а. нагло избијати, шикљати; врцати. — Овце ранке већ теnају јагањцима, молећи их да им олакшају у вименима одакле млијеко бризга. БВ 1909. Цокуле су само бућкале по блату које је бризгало. Бен. фиr. Право је чудо како из главе тога човјека бризгају идеје. Цар Е. Смех је из њих куљао, шиштао, шикљао, бризгао на све стране. Андр. И. б. нагло надолазити. — Свеж, чист и сјајан зрак греје их, па им крв бризга у једре образе. Станк.