Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бри́знутн

сврштом 1, стр. 272

бри́знутн

бризнутн

Лема

бризнутн

Извор

том 1, стр. 272, редослед 7

  1. 1.а.

    нагло избити, потећи, шикнути.

    — Најме посленике, па удри копај, копај
    — док не бризну вода из извора. Ков.
  2. 1.а.

    Бризнуше му сузе из очију. Ранк. фиг. Али весеље бризну му из грла замамним пјевом. Војн.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислувојн. — војнички
  3. 1.б.

    нагло духнути (о ветру).

    — Нико срећнији од њих кад падне киша и бризне ветар по реци.
    Ћос. Д.
  4. 2.

    прел. полити, запљуснути.

    прел. — прелазни глагол
    — Бризни ме, водо, пљусни брзим млазом.
    Кркл.
    Павла бризну језа.
    Ћос. Д.

Фразе

~ у плач (плакање) нагло заплакати, ударити у плач.
Изворни текст (OCR)
бри́знутн, бри̑зне̄м сврш. 1. а. нагло избити, потећи, шикнути. — Најме посленике, па удри копај, копај — док не бризну вода из извора. Ков. А. Бризнуше му сузе из очију. Ранк. фиг. Али весеље бризну му из грла замамним пјевом. Војн. б. нагло духнути (о ветру). — Нико срећнији од њих кад падне киша и бризне ветар по реци. Ћос. Д. 2. прел. полити, запљуснути. — Бризни ме, водо, пљусни брзим млазом. Кркл. фиг. Павла бризну језа. Ћос. Д.