Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бри̏на

жтом 1, стр. 273

бри̏на

брина

Лема

брина

Извор

том 1, стр. 273, редослед 10

  1. —

    бреговита обала, брешчаћ узвишење, стрмен.

    — Лазар им је направио заседу више цесте, у брини, на самој обали. К Ољ. Вода отиче ... и губи се за брину. Пец. јКао младић се извлачи уз брину̑.
    Дав.
Изворни текст (OCR)
бри̏на ж бреговита обала, брешчаћ узвишење, стрмен. — Лазар им је направио заседу више цесте, у брини, на самој обали. К Ољ. Вода отиче ... и губи се за брину. Пец. јКао младић се извлачи уз брину̑. Дав.