брину́ће
бринуће
Лема
бринуће
Извор
том 1, стр. 273, редослед 13
- —
гл. им. од бринути (сѐ).
— Нешто, што је расло у Шимуну од првих учитељевих пучкошколских бринућа за њ тек је сада шикнуло ван.
Изворни текст (OCR)
брину́ће с гл. им. од бринути (сѐ). — Нешто, што је расло у Шимуну од првих учитељевих пучкошколских бринућа за њ тек је сада шикнуло ван. Гор.