брѝја̄ч
бријач
Лема
бријач
Извор
том 1, стр. 272, редослед 13
- 1.
(вок. бри̏ја̄чу) занатлија који брије, берберин.
- 2.
нож за бријање, бритва.
Изворни текст (OCR)
брѝја̄ч, -а́ча м (вок. бри̏ја̄чу) 1. занатлија који брије, берберин. 2. нож за бријање, бритва.