бр̑к
брк
Лема
брк
Извор
том 1, стр. 274, редослед 37
- 1.а.
(лок. бр́ку; мн. бр̏кови и бр̑ци) длаке код човека на горњој усни; фиr. образ, част.
— Диване погани језици и пришивају о мој брк лопаре балеге.
- 1.б.
дуге длаке или израштаји на њушци неких животиња (мачке, лава, неких риба и др.).
- 2.
вршика, овршак код неких биљака (лозе и др.).
— Бискуп није уграбио ни брка од класа.
Питоме лозе ... су се обавиле и брцима сплеле око побитијех колаца.
- 3.
рт, шиљаст комад земље који улази у воду. Вук Рј.
dialectal
Фразе
мачков ~ бот. врста биљке lisella aanascenus. Вук Рј.; ~ а ~ сваки понаособ, човек по човек. — Турчин, брк а брк, више је вредио него Рац. Павл.; ~ у ~ лице у лице, очи у очи; ~ му се смеши радује се; гладити ~ испољавати задовољство; омастити брк(ов)е добро се најести; обесити, опустити брк(ов)е сневеселити се; преко брка срдито; рећи (нешто) у бркове да се једва чује; смејати се испод брка, под брком (брцима) смејати се кришом; у ~ (казати, рећи, смејати се, слагати и сл.) у лице, без устручавања, отворено.
Изворни текст (OCR)
бр̑к м (лок. бр́ку; мн. бр̏кови и бр̑ци) 1. а. длаке код човека на горњој усни; фиr. образ, част. — Диване погани језици и пришивају о мој брк лопаре балеге. Јел. б. дуге длаке или израштаји на њушци неких животиња (мачке, лава, неких риба и др.). 2. вршика, овршак код неких биљака (лозе и др.). — Бискуп није уграбио ни брка од класа. Шен. Питоме лозе ... су се обавиле и брцима сплеле око побитијех колаца. Љуб. 3. покр. рт, шиљаст комад земље који улази у воду. Вук Рј.