Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бр̀кат

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 275

бр̀кат

бркат

Стална адреса

Лема

бркат

Извор

том 1, стр. 275, редослед 12

  1. 1.

    који има (велике) бркове коме су израсли бркови.

    — Бркати синови слушали су оца и мајку.
    Шен.
    Бећар професор ... налази ... бркату удовицу.
    Матош
  2. 2.

    која има вршике или израштаје (о биљци).

    — Под ... загрљајем пролећа стиде се ротквице бркате.
    Чипл.
    Бркати јечам почео да сури.
    Ђур.
Изворни текст (OCR)
бр̀кат, -а, -о 1. који има (велике) бркове; коме су израсли бркови. — Бркати синови слушали су оца и мајку. Шен. Бећар професор ... налази ... бркату удовицу. Матош. 2. која има вршике или израштаје (о биљци). — Под ... загрљајем пролећа  стиде се ротквице бркате. Чипл. Бркати јечам почео да сури. Ђур.