Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бр̏кља

жтом 1, стр. 275

бр̏кља

бркља

Стална адреса

Лема

бркља

Извор

том 1, стр. 275, редослед 24

  1. 1.а.

    колац, мотка, греда

    — Ударили бркље по шанцу.
    Вук
    Рј. Усјекао је двије-три бркље и подбочио је кућу с доње стране.
    Ћоп.
  2. 1.б.

    попречна греда на неком прелазу која се може дизати и спуштати, брана, рампа.

    — Тамо је бркља, а требало је прво и путне листове показиват.
    Кур.
  3. 2.а.

    направа од жице којом се муте јаја, мешалица.

    — Као бајаги слике, а изгледају ко̂ да их је наша куварица бркљом правила.
    Лаз. Л.
  4. 2.б.

    рачвасто дрво пободено у земљу на коме се суши зелен пасуљ, грах. Рј. А.

Изворни текст (OCR)
бр̏кља ж 1. а. колац, мотка, греда. — Ударили бркље по шанцу. Вук Рј. Усјекао је двије-три бркље и подбочио је кућу с доње стране. Ћоп. б. попречна греда на неком прелазу која се може дизати и спуштати, брана, рампа. — Тамо је бркља, а требало је прво и путне листове показиват. Кур. 2. а. направа од жице којом се муте јаја, мешалица. — Као бајаги слике, а изгледају ко̂ да их је наша куварица бркљом правила. Лаз. Л. б. рачвасто дрво пободено у земљу на коме се суши зелен пасуљ, грах. Рј. А.