Одредница

бројити

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 280

бројити

бројити QA: medium

Стална адреса

Лема

бројити

Извор

том 1, стр. 280, редослед 6

  1. 1.а.

    утврђивати колико има нечега узимајући једно по једно.

    — Мјери канале и гласно броји мостове.
    Ћоп.
  2. 1.б.

    изговарати, ређати бројеве редом.

    — Знаду говорити и бројати.
    И-Б Рј.
    а) ударати, убијати једно за другим.
    — Не броји их као што се броји, већ их броји перним буздованом.
    НП Вук
    Бројали нам децу рафалима из аутомата. Ћоп. б) лупати, ударати о нешто по реду.
    — Силази ... и сабља му броји басамке.
    Куш.
  3. 2.

    имати.

    — Ти одреди броје и до s00 бораца.
    Дед. В.
    Ликовни живот у том вијеку у нашој земљи броји само таленте.
    Баб.
  4. 3.а.

    убрајати, сматрати, рачунати у што.

    — Узе сановник те виде да се данашњи дан броји у срећне.
    Лаз. Л.
    Бројаћу овај дан међу најугодније у свом животу.
    Ивак.
  5. 3.б.

    мислити, рачунати.

    — Где на друга бројим, ту крвника имам.
    Јакш. Ђ.
  6. 3.в.

    важити, вредети, значити, представљати.

    — Ко започне, њеrова се броји.
    НП Вук
  7. 4.

    казивати, низати казујући. = Нариче ... бројећи читаве жалопОјке. ожс.

Фразе

~ дане нестрпљиво чекапи; ~ (некоме) залоrаје 1) мерити колико ко једе, не давати да једе колико хоће или колико му треба; 2) гледати са завишћу како неко једе; ~ звезде бити беспослен; ~ последње дане бити пред смрћу, очекивати скору смрт; ~ речи мало говорити, штедети речи.
~ се на прсте бити малобројан; броје му се ребра врло је мршав (да му се ребра могу пребројати).

Пододреднице

~ се

повр. према бројати (3); убрајати (се), рачунати се у што. — Васица ... радо се броји у војнике. Срем. Знам ... да с неки броје у вечно робље лепоте Моје. Митр

повр. према бројати (3); убрајати (се), рачунати се у што.
Изворни текст (OCR)
бројити 1. а. утврђивати колико има нечега узимајући једно по једно. — Мјери канале и гласно броји мостове. Ћоп. б. изговарати, ређати бројеве редом. — Знаду говорити и бројати. И-Б Рј. фиг. а) ударати, убијати једно за другим. — Не броји их као што се броји, већ их броји перним буздованом. НП Вук. Бројали нам децу рафалима из аутомата. Ћоп. б) лупати, ударати о нешто по реду. — Силази ... и сабља му броји басамке. Куш. 2. имати. — Ти одреди броје и до s00 бораца. Дед. В. Ликовни живот у том вијеку у нашој земљи броји само таленте. Баб. 3. а. убрајати, сматрати, рачунати у што. — Узе сановник те виде да се данашњи дан броји у срећне. Лаз. Л. Бројаћу овај дан међу најугодније у свом животу. Ивак. б. мислити, рачунати. — Где на друга бројим, ту крвника имам. Јакш. Ђ. в. важити, вредети, значити, представљати. — Ко започне, њеrова се броји. НП Вук. 4. казивати, низати казујући. = Нариче ... бројећи читаве жалопОјке. ожс.