бро̑ј
број
Лема
број
Извор
том 1, стр. 279, редослед 25
- 1.а.
(лок. бро̀ју; мн. бро̀јеви) тачно одређена количина јединица (садржаних у некој множини, скупини).
— Зар све баш мора бити јасно и чисто, и свуда прописан број? Ант.
- 2.б.
Број становника неке земље утврђује се редовитим службеним пописима. ОГ. снага, мноштво.
— Сељак је био број са којим се морало рачунати.
- 2.
ред, врста, категорија.
— Упитао нас је неки грађанин из броја оних који су совјетску власт признали нешто послије Енглеске.
- 3.
знак којим се обележава количина јединица: двоцифрени, двознаменкасти ~ , вишецифрени, вишезнаменкасти ~ .
- 4.а.
знак за обележавање појединих лица (болесника, заробљеника итд.).
— Нас више неће прозивати по имену ... већ ће читати само наш број ... Ми смо од сада само нумера.
- 4.б.
ознака неких ствари и појмова (кућа, телефона, административних предмета, научних појмова итд.).
— У наглом развоју ове улице сударили су се кућни бројеви ... тако да су настала два броја 1б.
Телефонира, али је број окупиран.
- 4.в.
оно чиме се означава количина или јачина неких производа (обуће, одеће и др.).
— Гумене чизме ... Исти број носе.
- 5.а.
издање дневног листа, свеске часописа.
— Поједини бројеви »Младе Србадије« су узапћивани.
Новине су намијењене једном дану, с њим заједно умиру, да нам нови дан донесе нови број.
- 5.б.
поједини примерак новина или часописа једног издања, егземплар.
— Ево госпођо, нисам могла више да купим од
- 20.
бројева. Нуш.
- 6.а.
грам. врста речи којом се казује тачна количина, збир или ред: основни, главни ~, збирни ~, редни ~.
- 6.б.
различити облици променљивих речи који показују једнину или множину.
број састављен од целог броја и разломка; негативан ~ број са знаком минус (—); непаран ~ број који није дељив са два; окруrао (заокругљен) ~ број целих десетица, стотина, хиљада итд., број који се завршава нулом; основни, главни, прост ~ број који означава количину: 1, 2, 3, 4 итд.; паран ~ број дељив са два; позитиван ~ број са ознаком плус (-]); природан ~ сваки број из аритметичког низа; редни ~ број којим се означава ред: први, други, трећи итд.; римски бројеви бројеви писани римским знацима: I, I, III итд.; без броја, небројено, врло много; на ~ свега, укупно, толико и толико, колико је нечега; на броју сви су ту (на месту); ни броја се не зна врло много, неизмерно; нису му све козе на броју није расположен, нешто код њега није у реду; у пуном броју сви без изузетка.
Фразе
арапски бројеви бројеви писани арапским знацима: 1, 2, 3 итд.; аритметички низ бројева низ бројева који иду један за другим; астрономски ~ врло велики број; децималан ~ разломак чији је именитељ, називник 10 или степен од 10; комплексан~ бројни израз од једног стварног и једног имагинарног броја; мешовит
Изворни текст (OCR)
бро̑ј, бро̏ја м (лок. бро̀ју; мн. бро̀јеви) 1. а. тачно одређена количина јединица (садржаних у некој множини, скупини). — Зар све баш мора бити јасно и чисто, и свуда прописан број? Ант. 2. Број становника неке земље утврђује се редовитим службеним пописима. ОГ. б. снага, мноштво. — Сељак је био број са којим се морало рачунати. Скерл. 2. ред, врста, категорија. — Упитао нас је неки грађанин из броја оних који су совјетску власт признали нешто послије Енглеске. Крањч. Стј. 3. знак којим се обележава количина јединица: двоцифрени, двознаменкасти ~ , вишецифрени, вишезнаменкасти ~ . 4. а. знак за обележавање појединих лица (болесника, заробљеника итд.). — Нас више неће прозивати по имену ... већ ће читати само наш број ... Ми смо од сада само нумера. Јак. б. ознака неких ствари и појмова (кућа, телефона, административних предмета, научних појмова итд.). — У наглом развоју ове улице сударили су се кућни бројеви ... тако да су настала два броја 1б. Андр. И. Телефонира, али је број окупиран. Фелд. В. оно чиме се означава количина или јачина неких производа (обуће, одеће и др.). — Гумене чизме ... Исти број носе. Дав. 5. а. издање дневног листа, свеске часописа. — Поједини бројеви »Младе Србадије« су узапћивани. Јов. С. Новине су намијењене једном дану, с њим заједно умиру, да нам нови дан донесе нови број. Лит. 1957. б. поједини примерак новина или часописа једног издања, егземплар. — Ево госпођо, нисам могла више да купим од 20 бројева. Нуш. 6. грам. а. врста речи којом се казује тачна количина, збир или ред: основни, главни ~, збирни ~, редни ~. б. различити облици променљивих речи који показују једнину или множину.