Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бру́сити

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 284

бру́сити

брусити

Лема

брусити

Извор

том 1, стр. 284, редослед 24

  1. 1.

    (импф. бру̑ша̄к; трп прид. бру̑шен) несврш. оштрити, глачати (брусом).

    импф. — имперфектприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
    — Оним каменом брусио је сјекиру.
    Ћоп.
    Скитао се Сократ] ... купећи око себе ученике и брусећи им мишљење као нож.
    Наз.
    Народна поезија се развијала дуги низ година ... брусећи стих. Р 194б.
  2. 2.а.

    фиг. ружити, грдити, повати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ма умукни већ... бруси шјора Палмина. Мар. б, причати.
    — То ти неборе ходи кому другоме брусити.
    Маж. М.

Фразе

~ зубе, језик заједљиво причати, брбљати; ~ пете бежати; брушено огледало,~стакло огледало, стакло са углачаним ивицама.
Изворни текст (OCR)
бру́сити, бру̑сӣм (импф. бру̑ша̄к; трп. прид. бру̑шен) несврш. 1. оштрити, глачати (брусом). — Оним каменом брусио је сјекиру. Ћоп. фиг. Скитао се Сократ] ... купећи око себе ученике и брусећи им мишљење као нож. Наз. Народна поезија се развијала дуги низ година ... брусећи стих. Р 194б. 2. фиг. а. ружити, грдити, повати. — Ма умукни већ... бруси шјора Палмина. Мар. б, причати. — То ти неборе ходи кому другоме брусити. Маж. М.