бру́јати
брујати
Лема
брујати
Извор
том 1, стр. 283, редослед 15
- 1.
производити инепрекидан потмуо звук, шум (о пчелама и Еслђ чути се као такав шум, зујати.
— Лај гано бруји и хуји широко море.
У његовој глави ... као у каквој кошници пред ројење, све бруји.
Брујао је небројен цвркут избуђених птица.Гор. фиr. Чујеш вечност како бруји.
Осјећа како у њему бруји подмукло врење од мисли.
- 2.
разлегати се, одјекивати, звонити, одзвањати.
— Брујало је ... велико звоно.
Планина бруји од експлозија.
- 3.а.
чути се као шум људских гласова, као жагор.
— Село ... је још издалека брујало.
На ходнику брујала је граја ради дјевојке која се отровала.
- 3.б.
гласно причати, говорити (а да се појединачни гласови не чују).
— Сав је град брујао и преклапао о
Вел. Шабан ... стављен под истрагу ... Цијела је кућа брујала.
Изворни текст (OCR)
Кбру́јати, -ӣм несврш. 1. производити инепрекидан потмуо звук, шум (о пчелама и Еслђ чути се као такав шум, зујати. — Лај гано бруји и хуји широко море. Шен. У његовој глави ... као у каквој кошници пред ројење, све бруји. Срем. Брујао је небројен цвркут избуђених птица.Гор. фиr. Чујеш вечност како бруји. Змај. Осјећа како у њему бруји подмукло врење од мисли. Мих. 2. разлегати се, одјекивати, звонити, одзвањати. — Брујало је ... велико звоно. Нех. Планина бруји од експлозија. Ћос. Д. 3. а. чути се као шум људских гласова, као жагор. — Село ... је још издалека брујало. Шапч. На ходнику брујала је граја ради дјевојке која се отровала. Крл. б. гласно причати, говорити (а да се појединачни гласови не чују). — Сав је град брујао и преклапао о том. Вел. Шабан ... стављен под истрагу ... Цијела је кућа брујала. Чол.