Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бр́љати

несврштом 1, стр. 276

бр́љати

брљати

Стална адреса

Лема

брљати

Извор

том 1, стр. 276, редослед 19

  1. 1.

    прљати, каљати.

    — Немојте ... брљати астале мастилом.
    Глиш.
    Божа ... није дао да му се брља породична част.
    Каш.
  2. 2.а.

    претурати, преметати, мешати.

    — Деца брљају по пепелу.
    Ранк.
  3. 2.б.

    пипати, њушкати, тражити.

    — Петоро штенади ... малим влажним њушкицама слијепо брљаху за мирисом млијека.
    Гор.
  4. 3.а.

    аљкаво радити. Бак. Реч.

  5. 3.б.

    мешати се у нешто кварећи.

    — Нека невидљива рука брља и квари му његове планове.
    Вес.
  6. 4.

    преметати, заплитати ( језиком).

    — Не зна ни да говори него брља језиком ко̂ пијана баба.
    Нуш.

Пододреднице

~ се

купати се, брчкати се у прљавој води, ваљати се у брлогу, по блату. — Једна патка брљала се у јарку крај пута. Уск

купати се, брчкати се у прљавој води, ваљати се у брлогу, по блату.
Изворни текст (OCR)
бр́љати, бр̑ља̄м несврш. 1. прљати, каљати. — Немојте ... брљати астале мастилом. Глиш. фиг. Божа ... није дао да му се брља породична част. Каш. 2. а. претурати, преметати, мешати. — Деца брљају по пепелу. Ранк. б. пипати, њушкати, тражити. — Петоро штенади ... малим влажним њушкицама слијепо брљаху за мирисом млијека. Гор. 3. а. аљкаво радити. Бак. Реч. б. мешати се у нешто кварећи. — Нека невидљива рука брља и квари му његове планове. Вес. 4. преметати, заплитати ( језиком). — Не зна ни да говори него брља језиком ко̂ пијана баба. Нуш.