Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

брљотѝна̄р

мтом 1, стр. 277

брљотѝна̄р

брљотинар

Стална адреса

Лема

брљотинар

Извор

том 1, стр. 277, редослед 1

  1. —

    индив. онај који чини брљотине; исп. брљотина (б).

    индив. — индивидуалноисп. — испореди
    — Опет се помаљала из своје прирођене затворености, у коју су је ... учамили бестидници, клапа брљотинара, дружба најпоганијег марифетлука.
    Божић
Изворни текст (OCR)
брљотѝна̄р, -а́ра м индив. онај који чини брљотине; исп. брљотина (б). — Опет се помаљала из своје прирођене затворености, у коју су је ... учамили бестидници, клапа брљотинара, дружба најпоганијег марифетлука. Божић.