Одредница

бр̏њица

жтом 1, стр. 277

бр̏њица

брњица

Лема

брњица

Извор

том 1, стр. 277, редослед 20

  1. 1.а.

    направа од жице или каиша која се ставља на њушку неким жсивотињама (псу да не уједе, телету да не сиса).

    — Псима натичу брњице.
    Мар.
    Стадоше теле водити ... из стаје са кожном брњицом преко губице.
    Матош
  2. 1.б.

    гвозден прстен, колут који се провлачи кро њушку неким животињама (да мирују).

    — Док му је ланац око рогова, а брњица у њушци; он је добар, миран и покоран.
    Кол.
  3. 2.а.

    колут уопште, алка.

    — Корице ножа су имале брњицу на којој су висиле о узици.
    Тур.
  4. 2.б.

    колут као украс у ушима, минђуша.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Од ђака упаде му у очи један ... са великом брњицом у уху.
    Мат.
  5. 3.

    њушка, губица.

    — Тукла је краву палицом по брњици.
    Ћос. Д.
    Јелицу ће она по брњици сваки пут док је не одвикне.
    Рад. Д.

Фразе

брњицу на губицу ћути, језик за зубе; метнути коме брњицу на уста не допустити коме да слободно говори.
Изворни текст (OCR)
бр̏њица? ж 1. а. направа од жице или каиша која се ставља на њушку неким жсивотињама (псу да не уједе, телету да не сиса). — Псима натичу брњице. Мар. Стадоше теле водити ... из стаје са кожном брњицом преко губице. Матош. б. гвозден прстен, колут који се провлачи кро њушку неким животињама (да мирују). — Док му је ланац око рогова, а брњица у њушци; он је добар, миран и покоран. Кол. 2. а. колут уопште, алка. — Корице ножа су имале брњицу на којој су висиле о узици. Тур. б. покр. колут као украс у ушима, минђуша. — Од ђака упаде му у очи један ... са великом брњицом у уху. Мат. 3. њушка, губица. — Тукла је краву палицом по брњици. Ћос. Д. Јелицу ће она по брњици сваки пут док је не одвикне. Рад. Д.