бу́балица
бубалица
Лема
бубалица
Извор
том 1, стр. 286, редослед 18
- 1.
подр. ђак који учи напамет без разумевања.
— Усамљене бубалице уче немачке и мађарске речи.
- 2.
игра младежи у којој се буба у леђа. Вук Рј. бу́бало.м и с
dialectal - 1.а.
онај који буба, туче, удара.
— Уосталом ујак бијаше бубало без срца и без главе.
- 1.б.
онај који удара у бубањ, бубњар. Вук Рј.
- 2.
бубалица (1). Рј. А.
Изворни текст (OCR)
бу́балица ж 1. подр. ђак који учи напамет без разумевања. — Усамљене бубалице уче немачке и мађарске речи. Ћос. Б. 2. покр. игра младежи у којој се буба у леђа. Вук Рј. бу́бало.м и с 1. а. онај који буба, туче, удара. — Уосталом ујак бијаше бубало без срца и без главе. Војн. б. онај који удара у бубањ, бубњар. Вук Рј. 2. бубалица (1). Рј. А.