бу́бати
бубати
Лема
бубати
Извор
том 1, стр. 286, редослед 29
- 1.
ударати, тући (да одјекује).
— Одозго сврх мене други, па трећи, бубају, брате, ко̂ с неба.
- 2.
в. бубњати (1а). Вук Рј.
- 3.
учити напамет без разумевања.
— Униђе у опћинску кућу да ондје у последњи још час буба кратки ... говор.
- 4.
говорити којешта, лупетати.
— Не шали се главом да бубаш којешrа.
- 5.
разглашавати.
— Ујак маркиз бубао је то на све стране.
- 6.
ждерати. И-Б Рј.
dialectal
Пододреднице
повр. према бубати (1). — Шакама се у прса бубајући ... изиде из собе. Јурк
Изворни текст (OCR)
бу́бати, бу̑ба̄м несврш. 1. ударати, тући (да одјекује). — Одозго сврх мене други, па трећи, бубају, брате, ко̂ с неба. Ћос. Д. 2. в. бубњати (1а). Вук Рј. 3. учити напамет без разумевања. — Униђе у опћинску кућу да ондје у последњи још час буба кратки ... говор. Том. 4. говорити којешта, лупетати. — Не шали се главом да бубаш којешrа. Глиш. 5. разглашавати. — Ујак маркиз бубао је то на све стране. Франг. 6. покр. ждерати. И-Б Рј.