Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̏бнути

сврштом 1, стр. 287

бу̏бнути

бубнути

Лема

бубнути

Извор

том 1, стр. 287, редослед 17

  1. 1.

    према бубати. 1 ударити, лупнути (да одјекне).

    — Нешто бубну о капију.
    Поп. Ј.
    Мијо је бубнувши је ногом побјеrао.
    Сим.
  2. 2.

    фиг. рећи нешто неумесно, лупнути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Не замјерите ми, ако може бити од срца онако бубнем.
    Шен.
    Често који тикван ... бубне ма какву глупост, а сви упру очи у њеrа.
    Петр. В.
  3. 3.а.

    треснути, пасти.

    — Јовандека ... бубну о земљу као да га бацише с тавана.
    Ћоп.
  4. 3.б.

    упасти изненада, банути.

    — Ето ујака, створи се и у собу бубне.
    Матош

Фразе

~ на памет подр. пасти на памет.

Пододреднице

~ се

повр. према бубнути (1). — Бубнула се шаком у прса. Мих

повр. према бубнути (1).
Изворни текст (OCR)
бу̏бнути, -не̄м сврш. према бубати. 1. ударити, лупнути (да одјекне). — Нешто бубну о капију. Поп. Ј. Мијо је бубнувши је ногом побјеrао. Сим. 2. фиг. рећи нешто неумесно, лупнути. — Не замјерите ми, ако може бити од срца онако бубнем. Шен. Често који тикван ... бубне ма какву глупост, а сви упру очи у њеrа. Петр. В. 3. а. треснути, пасти. — Јовандека ... бубну о земљу као да га бацише с тавана. Ћоп. б. упасти изненада, банути. — Ето ујака, створи се и у собу бубне. Матош.