Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̀брешчић

мтом 1, стр. 288

бу̀брешчић

бубрешчић

Лема

бубрешчић

Извор

том 1, стр. 288, редослед 29

  1. —

    дем. од бубрег бу̏брити и бу̀брити -ӣм несврш. повећавати свој обим (упијајући воду), нарастати, отицати, надимати се, дебљати.

    дем. — деминутив, деминутивнонесврш. — несвршени глагол
    — Дрвеће пупа и сјеме бубри у земљи.
    Бан.
    Пупољак ... буја и бубри.
    Бен.
    Маслине су бубриле.
    Наз.
    Рози је почела гуша да бубри.
    Сек.
    Та је монотонија ... спржила ... све осјећаје који су бубрили ... у двије стотине домобранских глава.
    Крл.

Пододреднице

~ се

а. гојити се, дебљати. — Краљ с смије ... бубрити и пупити муком и знојем народа. Шен. б. бити пун, набрекао, пупчити се. — Добро му одмери жепове и недра: не бубре ли се где. Маш. Бубрили се над њом брадом образи. Сиј. в. прсити се. — Он се бубри и надуто пуше. Ков. А

гојити се, дебљати.бити пун, набрекао, пупчити се.в. прсити се.
Изворни текст (OCR)
бу̀брешчић м дем. од бубрег. бу̏брити и бу̀брити -ӣм несврш. повећавати свој обим (упијајући воду), нарастати, отицати, надимати се, дебљати. — Дрвеће пупа и сјеме бубри у земљи. Бан. Пупољак ... буја и бубри. Бен. Маслине су бубриле. Наз. Рози је почела гуша да бубри. Сек. фиг. Та је монотонија ... спржила ... све осјећаје који су бубрили ... у двије стотине домобранских глава. Крл.