Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̀бњава

жтом 1, стр. 287

бу̀бњава

бубњава

Лема

бубњава

Извор

том 1, стр. 287, редослед 19

  1. а.

    звук који се чује од ударања у бубањ, бубњање, добовање.

    — Чета за четом униђе ... уз свирку и бубњаву.
    Шен.
  2. б.

    јека, тутњава, грмљавина; лупање.

    — Кроз жагор зачула се удаљена бубњава.
    Јак.
    У бубњави срца шикали су му свјетлаци.
    Божић
Изворни текст (OCR)
бу̀бњава ж а. звук који се чује од ударања у бубањ, бубњање, добовање. — Чета за четом униђе ... уз свирку и бубњаву. Шен. б. јека, тутњава, грмљавина; лупање. — Кроз жагор зачула се удаљена бубњава. Јак. У бубњави срца шикали су му свјетлаци. Божић.