бу̀бњати
бубњати
Лема
бубњати
Извор
том 1, стр. 287, редослед 31
- 1.а.
ударати у бубањ, добовати.
— У другом углу бубњаше и свираше Цигани. Лаз. Л. б, ударати, тући.
— Хоћете ли да вам још и сад по леђима бубњају ... њемачка господа?
- 2.а.
одавати звук услед ударања (о бубњу).
— Бубањ бубња, свирка не оклева.
- 2.б.
лупати, јако куцати (о срцу).
— Само је срце бубњало.
- 3.
ударањем по некој површини производити звук.
— Замишљено и нервозно је бубњао по стаклу.
По прозорима бубњала је киша.
- 4.
тутњати, грувати, грмети, хуктати.
— Брзовлак је бубњао преко гвоздених мостова.
Топови су бубњали од Миљковца.
Наша петољетка бубња радом и пјесмама.
- 5.
причати, разносити гласове.
— Још ће ... људи по граду бубњати да је Бабика пијаница.
- 6.а.
говорити дубоким гласом.
— Мачак је упорно и смушено плео језиком и ... тврдоглаво бубњао и вукао на своју страну.
- 6.б.
чути се слично бубњу (о гласу).
— Бубњао је његов ... глас на равнини стубишта.
Изворни текст (OCR)
бу̀бњати, -а̄м несврш. 1. а. ударати у бубањ, добовати. — У другом углу бубњаше и свираше Цигани. Лаз. Л. б, ударати, тући. — Хоћете ли да вам још и сад по леђима бубњају ... њемачка господа? Шен. 2. а. одавати звук услед ударања (о бубњу). — Бубањ бубња, свирка не оклева. Змај. б. лупати, јако куцати (о срцу). — Само је срце бубњало. Чипл. 3. ударањем по некој површини производити звук. — Замишљено и нервозно је бубњао по стаклу. Кол. По прозорима бубњала је киша. Козарч. 4. тутњати, грувати, грмети, хуктати. — Брзовлак је бубњао преко гвоздених мостова. Крл. Топови су бубњали од Миљковца. Вуј. фиг. Наша петољетка бубња радом и пјесмама. К 1950. 5. причати, разносити гласове. — Још ће ... људи по граду бубњати да је Бабика пијаница. Шен. 6. а. говорити дубоким гласом. — Мачак је упорно и смушено плео језиком и ... тврдоглаво бубњао и вукао на своју страну. Ћоп. б. чути се слично бубњу (о гласу). — Бубњао је његов ... глас на равнини стубишта. Крањч. Стј.