Одредница

бу́дан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 290

бу́дан

будан

Стална адреса

Лема

будан

Извор

том 1, стр. 290, редослед 23

  1. 1.

    (одр. бу̑днӣ) а који не спава.

    одр. — одређени вид придева
    — Рада се налактио крај ватре па будан сања.
    Вес.
    Упирем очи у сказаљку буднога сата.
    Уј.
    б. у коме се не спава, непроспаван (о ноћи).
    — Будне, мучне ноћи моје.
    Матош
  2. 2.а.

    који је на опрезу, опрезан, пажљив.

    — Кад би сви пастири тако будни били, не би нам ни једнога руна из стада нестало.
    Јакш. Ђ.
    Осјетио је над собом нечију будну пажњу.
    Крањч. Стј
  3. 2.б.

    који не мирује (од бола), болан.

    — Осјећам да ми је сваки зглоб будан.
    Лал.
  4. 3.

    отресит, свестан, жживахан.

    — Мисли се за сваког буднијег момчића сеоског да бог зна што у себи крије.
    Ђал.

Фразе

~ око пажња; будним оком пажсљиво.
Изворни текст (OCR)
бу́дан, -дна, -дно (одр. бу̑днӣ) 1. а. који не спава. — Рада се налактио крај ватре па будан сања. Вес. фиг. Упирем очи у сказаљку буднога сата. Уј. б. у коме се не спава, непроспаван (о ноћи). — Будне, мучне ноћи моје. Матош. 2. а. који је на опрезу, опрезан, пажљив. — Кад би сви пастири тако будни били, не би нам ни једнога руна из стада нестало. Јакш. Ђ. Осјетио је над собом нечију будну пажњу. Крањч. Стј. б. који не мирује (од бола), болан. — Осјећам да ми је сваки зглоб будан. Лал. 3. отресит, свестан, жживахан. — Мисли се за сваког буднијег момчића сеоског да бог зна што у себи крије. Ђал.