Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

буздо̀ва̄н

мтом 1, стр. 292

буздо̀ва̄н

буздован

Лема

буздован

Извор

том 1, стр. 292, редослед 24

  1. 1.а.

    (вок. бу̏здова̄не) тур песн. средњовековно оружје, гвоздена кугла са дршком (подесно и за бацање); фиг. одбрана.

    folk
    вок. — вокативнар. песн. — народно песништвонар. — народскипесн. — песничкифиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Илдериме, свечев буздоване.
    Њег.
  2. 1.б.

    велики штап који у сватовима носи гласник.

    — Смрачио се, диго̂ се чауш, лупио буздованом и умирио бучно друштво.
    Торд.
  3. 2.

    погрд. глупак, простак.

    погрд. — погрдно
    — Ти си једна ствар, једна клада, један буздован. Рас.

Фразе

перни ~ буздован са шиљцима.
Изворни текст (OCR)
буздо̀ва̄н, -а́на м (вок. бу̏здова̄не) тур. 1. а. нар. песн. средњовековно оружје, гвоздена кугла са дршком (подесно и за бацање); фиг. одбрана. — Илдериме, свечев буздоване. Њег. б. велики штап који у сватовима носи гласник. — Смрачио се, диго̂ се чауш, лупио буздованом и умирио бучно друштво. Торд. 2. погрд. глупак, простак. — Ти си једна ствар, једна клада, један буздован. Рас.