Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̑к

мтом 1, стр. 294

бу̑к

бук

Стална адреса

Лема

бук

Извор

том 1, стр. 294, редослед 12

  1. 1.а.

    (лок. бу́ку; мн. бу̑ци и бу̏кови, ген. буко́ва̄ и бу̏ко̄ва̄) место где вода пада, руши се бучећи, слап, водопад; брзак, вир.

    лок. — локативмн. — множинаген. — генитив
    — Шта је ... у тјеснацима и буковима Злоречице?
    Вуков.
    Пред нама се... избочила стијена, низ коју се рушио бук, слап бијеле попут млијека воде.
    ХР 1928
  2. 1.б.

    млаз.

    — Душа се надојила и прскала као земља када водена снага буковима продре однекуд из унутрашњости. Ђур. фиr. Откуд у мени поново овај немир, бук радости и плима љVбави?
    Бар.
  3. 2.в.

    бука (а). —Ријечи су у мени ко̑ бук горског потока ил тихи тутањ у мојим сапетим грудима. Кост.

  4. 2.д.

    Бук валова њен је глас. Наз.

  5. 3.

    крдо, чопор. Реч. сАНУ.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
бу̑к м (лок. бу́ку; мн. бу̑ци и бу̏кови, ген. буко́ва̄ и бу̏ко̄ва̄) 1. а. место где вода пада, руши се бучећи, слап, водопад; брзак, вир. — Шта је ... у тјеснацима и буковима Злоречице? Вуков. Пред нама се... избочила стијена, низ коју се рушио бук, слап бијеле попут млијека воде. ХР 1928. б. млаз. — Душа се надојила и прскала као земља када водена снага буковима продре однекуд из унутрашњости. Ђур. фиr. Откуд у мени поново овај немир, бук радости и плима љVбави? Бар. 2. в. бука (а). —Ријечи су у мени ко̑ бук горског потока ил тихи тутањ у мојим сапетим грудима. Кост. Д. Бук валова њен је глас. Наз. 3. покр. крдо, чопор. Реч. сАНУ.