Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу́кати

несврштом 1, стр. 294

бу́кати

букати

Стална адреса

Лема

букати

Извор

том 1, стр. 294, редослед 23

  1. 1.

    правити буку, испуштати јак и дубок глас; мукати (обично о говедима). —Гласови су подругљиво букали и викали за њим. Торб. Јаблан ... би громовито рикао, букао, копао ногама и задрто разносио земљу роговима. Коч.

  2. 2.

    прел. растурати, разметати роговима; исп. бVцати (2).

    прел. — прелазни глаголисп. — испореди
    — Говеда бучу сијено.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
бу́кати, бу̑че̄м несврш. 1. правити буку, испуштати јак и дубок глас; мукати (обично о говедима). —Гласови су подругљиво букали и викали за њим. Торб. Јаблан ... би громовито рикао, букао, копао ногама и задрто разносио земљу роговима. Коч. 2. прел. растурати, разметати роговима; исп. бVцати (2). — Говеда бучу сијено. Вук Рј.