Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̀ка̄ч

мтом 1, стр. 294

бу̀ка̄ч

букач

Стална адреса

Лема

букач

Извор

том 1, стр. 294, редослед 24

  1. 1.а.

    (вок. бу̏ка̄чу) онај који прави буку.

    вок. — вокатив
    — И вјетре букаче у мијех повеже Еол].
    М-И
  2. 1.б.

    онај који бучно негодује или одобрава, који изазива неред.

    — То су били мали букачи; они су се могли корисно употребити за дизање буне.
    Јов. С.
    Било је гостионица у којима су почели вику ноћни букачи.
    Кал.
  3. 2.

    в. букавац (1). Вук Рј.

    zoology
    зоол. — зоологија
Изворни текст (OCR)
бу̀ка̄ч, -а́ча м (вок. бу̏ка̄чу) 1. а. онај који прави буку. — фиг. И вјетре букаче у мијех повеже Еол]. М-И. б. онај који бучно негодује или одобрава, који изазива неред. — То су били мали букачи; они су се могли корисно употребити за дизање буне. Јов. С. Било је гостионица у којима су почели вику ноћни букачи. Кал. 2. зоол. в. букавац (1). Вук Рј.