Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̀нда̄ш

мтом 1, стр. 299

бу̀нда̄ш

бундаш

Стална адреса

Лема

бундаш

Извор

том 1, стр. 299, редослед 25

  1. 1.

    (вок. бу̏нда̄шу) маџ човек који носи бунду.

    вок. — вокатив
    — То су бундаши ... кожувари, то ти је војник у причуви.
    Тур.
  2. 2.

    пас бундасте длаке.

    — А међу дјецом весело скаче кудроња бундаш.
    Шен.
  3. 3.

    дугачак кожух са рукавима.

Изворни текст (OCR)
бу̀нда̄ш, -а́ша м (вок. бу̏нда̄шу) маџ. 1. човек који носи бунду. — То су бундаши ... кожувари, то ти је војник у причуви. Тур. 2. пас бундасте длаке. — А међу дјецом весело скаче кудроња бундаш. Шен. 3. дугачак кожух са рукавима.