бу́нити

бунити

Стална адреса

Лема

бунити

Извор

том 1, стр. 300, редослед 3

1.
позивати, подстицати на буну, устанак, подбуњивати, изазивати незадовољство код кога.
— Миленко је из Пореча ... бунио против Црноrа Ђорђија нахије с десне стране Мораве.
Вук
Напричао ... како сам бунио друге робијаше.
Чол.
2.
узнемиравати; реметити, нарушавати.
— Дођох да те буним, ... поче младић и исприповједи му њихову бригу.
Ћип.
Обузимала га нека несвесна топлина и бунила му крв.
Уск.
Жеља живота буни њезин мир.
Бег.
3.
доводити у забуну, збуњивати; погрешно упућивати.
— Немојте, људи, бунити човека,
— упаде трећи.
— Удри ти, брате, право, па оданде кроз буковик.
Лаз. Л.
Софка виде како то матер не само да не радује, него како ти ... чести његови гласници ... почеше да је буне, да је трзају.
Станк.

Пододреднице

~ се

1. дизати се на устанак, давати отпор, противити се. — раја се буни и одмеће. Вук Рј. 2. испољавати незадовољство, негодовати, протестовати. — Немци се буне само кад чаша пива с једним пфенигом поскупи. Нен. Љ. Тко се ту буни? ... Ово је ађутантура, а не спаваоница! Крл. 3. узнемиравати се. — Шта ће теби она трумбета, те се буне и народ и стока од њена аваза? Шуб. 4. грешити у нечему, збуњивати се. — Нитко га не разумије, он се буни и црвени. Михољ. Дете бризну у плач. — Пази, шта се буниш, знаш ти то ... — вели учитељ. Дом

дизати се на устанак, давати отпор, противити се.испољавати незадовољство, негодовати, протестовати.узнемиравати се.грешити у нечему, збуњивати се.

Изворни текст (OCR)

бу́нити, бу̑нӣм несврш. 1. позивати, подстицати на буну, устанак, подбуњивати, изазивати незадовољство код кога. — Миленко је из Пореча ... бунио против Црноrа Ђорђија нахије с десне стране Мораве. Вук. Напричао ... како сам бунио друге робијаше. Чол. 2. узнемиравати; реметити, нарушавати. — Дођох да те буним, ... поче младић и исприповједи му њихову бригу. Ћип. Обузимала га нека несвесна топлина и бунила му крв. Уск. Жеља живота буни њезин мир. Бег. 3. доводити у забуну, збуњивати; погрешно упућивати. — Немојте, људи, бунити човека, — упаде трећи. — Удри ти, брате, право, па оданде кроз буковик. Лаз. Л. Софка виде како то матер не само да не радује, него како ти ... чести његови гласници ... почеше да је буне, да је трзају. Станк.