Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̏нто̄ван

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 300

бу̏нто̄ван

бунтован

Лема

бунтован

Извор

том 1, стр. 300, редослед 20

  1. а.

    који је увек спреман на буну, немиран.

    — Кад мину сватови, ударит ћу свом силом на бунтовно племство.
    Шен.
    Сам није знао како се задесио у Црној Гори, бунтовној и гладној земљи коју је сад први пут видио.
    Вуј.
  2. б.

    који је пун бунтовничког духа, револуционаран.

    — Онда узе гусле и засвира неку бунтовну пјесму.
    Кос.
    И Крешимир је некако и нехотице затајио понеку од својих бунтовних идеја. Кол. бу̏нтовати (се), -тује̄м (се) несврш. заст.
  3. в.

    бунити (се).

    — Није остао да бунтује.
    Мил.
    Ж
Изворни текст (OCR)
бу̏нто̄ван, -вна, -вно а. који је увек спреман на буну, немиран. — Кад мину сватови, ударит ћу свом силом на бунтовно племство. Шен. Сам није знао како се задесио у Црној Гори, бунтовној и гладној земљи коју је сад први пут видио. Вуј. б. који је пун бунтовничког духа, револуционаран. — Онда узе гусле и засвира неку бунтовну пјесму. Кос. И Крешимир је некако и нехотице затајио понеку од својих бунтовних идеја. Кол. бу̏нтовати (се), -тује̄м (се) несврш. заст. в. бунити (се). — Није остао да бунтује. Мил. Ж