Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̀нцати

несврштом 1, стр. 301

бу̀нцати

бунцати

Лема

бунцати

Извор

том 1, стр. 301, редослед 9

  1. 1.

    говорити у сну или у јакој болести или грозници.

    — Мислите ли можда да бунцам кроз врућицу.
    Шен.
    Бунцао је сву ноћ ... Свану:
    — он се не разбира.
    Вес.
  2. 2.

    говорити бесмислено, булазнити, трабуњати.

    — Та иди збогом, шта бунцаш којешта!
    Чипл.
    Људи су о њему којешта бунцали.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
бу̀нцати, -а̄м несврш. 1. говорити у сну или у јакој болести или грозници. — Мислите ли можда да бунцам кроз врућицу. Шен. Бунцао је сву ноћ ... Свану: — он се не разбира. Вес. 2. говорити бесмислено, булазнити, трабуњати. — Та иди збогом, шта бунцаш којешта! Чипл. Људи су о њему којешта бунцали. Шен.