Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̏пнути

сврштом 1, стр. 301

бу̏пнути

бупнути

Лема

бупнути

Извор

том 1, стр. 301, редослед 27

  1. 1.

    прел. ударити некога снажно да се чује потмуо звук »буп«; исп. бубнути.

    прел. — прелазни глаголисп. — испореди
    — Кушмељ пусти неки глас, нешто ... што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.
    Мат.
  2. 2.

    непрел. пасти, љоснути, треснути.

    непрел. — непрелазни глагол
    — Он полете и бупну у раскаљану хрпу снега.
    Јевт.
  3. 3.

    фиг. рећи нешто бесмислено, лупнути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Неки западни новинар ... рекао је]:
    — Аха, то је национални комунизам! али бупнувши тако није остао само жив већ је и доживео да га други овековечују. Б 1958.
Изворни текст (OCR)
бу̏пнути, -не̄м сврш. 1. прел. ударити некога снажно да се чује потмуо звук »буп«; исп. бубнути. — Кушмељ пусти неки глас, нешто ... што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа. Мат. 2. непрел. пасти, љоснути, треснути. — Он полете и бупну у раскаљану хрпу снега. Јевт. 3. фиг. рећи нешто бесмислено, лупнути. — Неки западни новинар ... рекао је]: — Аха, то је национални комунизам! али бупнувши тако није остао само жив већ је и доживео да га други овековечују. Б 1958.