Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̀ргија

жтом 1, стр. 302

бу̀ргија

бургија

Лема

бургија

Извор

том 1, стр. 302, редослед 14

  1. 1.

    (ген. мн. бу̏ргӣја̄) тур. 1 алатка за бушење, мали сврдао.

    ген. — генитивмн. — множинатур. — турски
  2. 2.

    фиг. бесмислица, будалаштина, глупава шала; подвала.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Подлаци пишу страховите бургије.
    Мат.
    Хтио је да покаже да су све те народне пјесме пука измишљотина и бургије за прост свијет.
    Чол.
    Прозрела сам ја већ ваше Јудине бургије.
    Бен.
Изворни текст (OCR)
бу̀ргија ж (ген. мн. бу̏ргӣја̄) тур. 1. алатка за бушење, мали сврдао. 2. фиг. бесмислица, будалаштина, глупава шала; подвала. — Подлаци пишу страховите бургије. Мат. Хтио је да покаже да су све те народне пјесме пука измишљотина и бургије за прост свијет. Чол. Прозрела сам ја већ ваше Јудине бургије. Бен.