бу̏снути

буснути

буснути

том 1, стр. 306, редослед 10

1.
прел рећи нешто без смисла, лупити; исп. буnнути (3). Рј. А.
dialectal
покр. — покрајинскиисп. — испореди
2.
непрел. осећи се, рећи оштро. Рј. А.
непрел. — непрелазни глагол

~ се

сврш. према бусати се

Изворни текст (OCR)

бу̏снути, -не̄м сврш. покр. 1. прел. рећи нешто без смисла, лупити; исп. буnнути (3). Рј. А. 2. непрел. осећи се, рећи оштро. Рј. А.