бу́чити
бучити
Лема
бучити
Извор
том 1, стр. 309, редослед 7
- —
в. бучати.
— Бучио је силни јуr.
Млада му је крв бучила у жилама, а у срцу су мојем кликтали дитирамби.
Изворни текст (OCR)
бу́чити, -ӣм несврш. в. бучати. — Бучио је силни јуr. Сим. фиг. Млада му је крв бучила у жилама, а у срцу су мојем кликтали дитирамби. Наз.