бу̑чно
бучно
Лема
бучно
Извор
том 1, стр. 309, редослед 14
- —
са буком, хучно бучан, онога што је бучно.
— Али та њихова бу̑чно̄ст, »ости ж особина онога који је страственост и бучност бијаше без посебне ознаке, једнообразна.
Изворни текст (OCR)
бу̑чно прил. са буком, хучно. бу̑чно̄ст, »ости ж особина онога који је бучан, онога што је бучно. — Али та њихова страственост и бучност бијаше без посебне ознаке, једнообразна. Донч.