бу̑јан
бујан
Лема
бујан
Извор
том 1, стр. 293, редослед 9
- 1.
који брзо расте, који се нагло развија, обилан, густ (о биљном свету, о коси и сл.).
— Ти си бар из оних крајева где је бујна веrетација.
Стаблу ... бујне поломише гране.
Висарион је био ... снажна дуга врата по коме је падала његова бујна црна ... коса.
- 2.
који нагло надолази, тече или пада (о води).
— Притока Таре, Дрцка, ријека бујна у јесен а помамна у прољеће.
У расцветаним гранама, сврх њива, које се црне после бујне кише, велика душа месечева снива. Рак. фиr. И бесједа запне му бујна.
- 3.а.
који је пун живота.
— Нек би твоја младост бујна увијек цвала мила.
Од скромних насеља, збегова и логора постају бујна раскошна средишта. Петр.
- 3.б.
снажан, јак, силан; жив, изразит, богат.
— Лијепо лице жарило се као ватра бујнога руменила.
Има писаца који имају развијену, бујну реченицу, а има их који као да штеде речи.
- 3.в.
нагао, плаховит; жустар; страстан.
— Иако је био, кад се тицало политике, плаховит и бујан, Домановић је задржао потребну хладнокрвност.
Она, обузета неким врелим и бујним осјећајем, склопи пред њим руке.
- 4.
бучан, хучан.
— У сјајном двору крашевско кнеза весеље бујно.
Сељаци и духовници, угрејани јелом и пићем, поведоше мало бујнији говор.
Изворни текст (OCR)
бу̑јан, -јна, -јно 1. који брзо расте, који се нагло развија, обилан, густ (о биљном свету, о коси и сл.). — Ти си бар из оних крајева где је бујна веrетација. Срем. Стаблу ... бујне поломише гране. Уј. Висарион је био ... снажна дуга врата по коме је падала његова бујна црна ... коса. Чипл. 2. који нагло надолази, тече или пада (о води). — Притока Таре, Дрцка, ријека бујна у јесен а помамна у прољеће. Лал. У расцветаним гранама, сврх њива, које се црне после бујне кише, велика душа месечева снива. Рак. фиr. И бесједа запне му бујна. М-И. 3. а. који је пун живота. — Нек би твоја младост бујна увијек цвала мила. Крањч. С. Од скромних насеља, збегова и логора постају бујна раскошна средишта. Петр. В. б. снажан, јак, силан; жив, изразит, богат. — Лијепо лице жарило се као ватра бујнога руменила. Том. Има писаца који имају развијену, бујну реченицу, а има их који као да штеде речи. Т. књ. в. нагао, плаховит; жустар; страстан. — Иако је био, кад се тицало политике, плаховит и бујан, Домановић је задржао потребну хладнокрвност. Прод. Она, обузета неким врелим и бујним осјећајем, склопи пред њим руке. Л-К. 4. бучан, хучан. — У сјајном двору крашевско кнеза весеље бујно. Митр. Сељаци и духовници, угрејани јелом и пићем, поведоше мало бујнији говор. Шапч.