бу̏јица

бујица

Лема

бујица

Варијанте

бујѝца

Извор

том 1, стр. 293, редослед 19

1.
вода која се у великој количини слива низ падине због јаке кише или наглог топљења снега; бујна киша, пљусак. —Одвајали смо од уста својих те сејали, али наиђу бујице па снесу семе и земљу са врлети, и остане го камен. Дом. Као бујица срнуо је народ према Филиповићевој кући. Шен.
2.
фиг. велика количина, мноштво нечега у покрету; обиље.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— На улици га захвати људска бујица, њен покрет.
Ћос. Б.
Сузе бујицом потеку.
Гор.
Из његових уста потекла је права бујица ријечи.
Чол.

Изворни текст (OCR)

бу̏јица и бујѝца ж 1. вода која се у великој количини слива низ падине због јаке кише или наглог топљења снега; бујна киша, пљусак. —Одвајали смо од уста својих те сејали, али наиђу бујице па снесу семе и земљу са врлети, и остане го камен. Дом. Као бујица срнуо је народ према Филиповићевој кући. Шен. 2. фиг. велика количина, мноштво нечега у покрету; обиље. — На улици га захвати људска бујица, њен покрет. Ћос. Б. Сузе бујицом потеку. Гор. Из његових уста потекла је права бујица ријечи. Чол.