Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̀љук

мтом 1, стр. 298

бу̀љук

буљук

Лема

буљук

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 298, редослед 24

  1. 1.

    одред војске, чета

    history
    ист. — историјски, историја
  2. 2.

    гомила.

    — Када се завеса подигла, појавио се буљук белих Врањанки.
    Скерл.
    И буљуци магле се ваљају.
    Наз.
  3. 3.

    стадо, чопор. —Колону су прекидали буљуци стоке. Пер.

Изворни текст (OCR)
бу̀љук м тур. 1. ист. одред војске, чета. 2. гомила. — Када се завеса подигла, појавио се буљук белих Врањанки. Скерл. фиг. И буљуци магле се ваљају. Наз. 3. стадо, чопор. —Колону су прекидали буљуци стоке. Пер.