Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бу̏ћкати

несврштом 1, стр. 307

бу̏ћкати

бућкати

Стална адреса

Лема

бућкати

Извор

том 1, стр. 307, редослед 14

  1. 1.а.

    оном. ударати, пљескати по води или по нечем житк производећи шум; исп. бу̏ћ.

    оном. — ономатопејаисп. — испореди
    — Прољетно сунце млако обасјава двориште и воденицу с црним, гломазним колесима, која лагано бућкају по води.
    Донч.
    Цокуле су само бућкале по блату.
    Бен.
  2. 1.б.

    пљускати, запљускивати.

    — Вода бућка час с једне час с друге стране, али он гази мирно. Петр.
  3. 1.в.

    Дрина се пенVшала и једнако бућкала о рођене обале наше. Марк. М.

    м. — место, уместо
  4. 2.

    ударати, разбијати у бућки млеко ради добијања масла. Бак. Реч.

Пододреднице

~ се

гњурати се у воду са шумом. — Бућкала се, трљала прса, ноге, бедра. Ђур

гњурати се у воду са шумом.
Изворни текст (OCR)
бу̏ћкати, -а̄м несврш. оном. 1. а. ударати, пљескати по води или по нечем житк производећи шум; исп. бу̏ћ. — Прољетно сунце млако обасјава двориште и воденицу с црним, гломазним колесима, која лагано бућкају по води. Донч. Цокуле су само бућкале по блату. Бен. б. пљускати, запљускивати. — Вода бућка час с једне час с друге стране, али он гази мирно. Петр. В. Дрина се пенVшала и једнако бућкала о рођене обале наше. Марк. М. 2. ударати, разбијати у бућки млеко ради добијања масла. Бак. Реч.