Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бљу̏згав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 223

бљу̏згав

бљузгав

Лема

бљузгав

Извор

том 1, стр. 223, редослед 6

  1. —

    који је пун житког блата блатњав; који је од снега помешаног с водом.

    с — средњи род
    — Баш волим бљузгаво време. Сек. Снијеr је без прекида падао ... и бљузгавом је млаком покривао све.
    Бен.
Изворни текст (OCR)
бљу̏згав, -а, -о који је пун житког блата; блатњав; који је од снега помешаног с водом. — Баш волим бљузгаво време. Сек. Снијеr је без прекида падао ... и бљузгавом је млаком покривао све. Бен.