Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бљу̏згати

несврштом 1, стр. 223

бљу̏згати

бљузгати

Лема

бљузгати

Извор

том 1, стр. 223, редослед 8

  1. 1.

    одавати шум (кад се гази по лапавици); прскати (воден снег, расквашено, житко блато).

    — Испод широких опанака бљузгао му је прљав, жидак снијеr.
    Бан.
    Смијех гушљиви ... Смијех коштаних прапораца. Бљузгао. Вриштао.
    Божић
  2. 2.

    фиг. трућати, баљезгати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Не ваља тако пред дјецом бљузгати.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
бљу̏згати, -а̄м несврш. 1. одавати шум (кад се гази по лапавици); прскати (воден снег, расквашено, житко блато). — Испод широких опанака бљузгао му је прљав, жидак снијеr. Бан. фиг. Смијех гушљиви ... Смијех коштаних прапораца. Бљузгао. Вриштао. Божић. 2. фиг. трућати, баљезгати. — Не ваља тако пред дјецом бљузгати. Рј. А.