Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бљу̏знути

сврштом 1, стр. 223

бљу̏знути

бљузнути

Лема

бљузнути

Извор

том 1, стр. 223, редослед 9

  1. 1.

    шикнути, млазом нагло потећи; пљуснути, ударити јако (о киши).

    — Бујица ... с градом бљузне низ врлети.
    Март.
    Бљузне пљусак, бљузне, па издуши, сунце гране, малишу осуши.
    Кош.
  2. 2.

    фиг. избацити, треснути (у говору).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Да сам га прије видио
    — бљузне Крђо бијесно.
    Божић
Изворни текст (OCR)
бљу̏знути, -не̄м сврш. 1. шикнути, млазом нагло потећи; пљуснути, ударити јако (о киши). — Бујица ... с градом бљузне низ врлети. Март. Бљузне пљусак, бљузне, па издуши, сунце гране, малишу осуши. Кош. 2. фиг. избацити, треснути (у говору). — Да сам га прије видио — бљузне Крђо бијесно. Божић.